Suvi ekstrakt korena make

Botaničko ime: Lepidium meyenii, familija Brassicaceae

Najčešće se koristi: protiv steriliteta, stresa, patogena. Ima, antioksidativni efekat i uklanja zamor.

Tradicionalna upotreba: 

Ova biljka raste i uzgaja se uglavnom u centralnom delu Anda, u Peruu, Južna Amerika, na nadmorskim visinama između 3500 i 4500 m. Narodi koji žive u regionu Anda već dugo koriste podzemni deo biljke maka (hipokotiledoni) kao jednu od glavnih namirnica u ishrani, u svežem obliku, ili osušen i tako sačuvan za duži period. Osušeni koren make se koristi nakon kuvanja u vodi ili mleku, ili se priprema u obliku soka, koktela, alkoholnih napitaka ili maka-kafe. 

Već više od 2000 godina, maka se koristi i u tradicionalnoj medicini ovih predela kao adaptogena biljna vrsta, koja pomaže prilagođavanje organizma nepovoljnim uslovima sredine, povećava izdržljivost i otpornost. Koristi se i za tretman mnogih bolesti i stanja, najčešće za tretman anemija, steriliteta i disbalansa ženskih polnih hormona. Verovalo se da maka može da leči ili ublaži reumatizam, respiratorne poremećaje, da deluje kao laksans, afrodizijak, da reguliše lučenje hormona, stimuliše metabolizam, poboljšava pamćenje i otklanja depresivna stanja. Inka ratnici su se hranili makom da povećaju snagu i vitalnost, ali im je bilo zabranjeno da biljku koriste u gradovima koje su osvojili, kako bi se sprečilo seksualno nasilje nad ženama. 

Istraživanja: 

Tokom XX veka, najveću pažnju naučnika privukle su indikacije za koje se činilo da je maka efikasna i bezbedna, kao što su pojačanje seksualnog nagona, povećanje sveukupne snage i nivoa energije, kao i za poboljšanje plodnosti, kako kod ljudi, tako i kod domaćih životinja. Maka je bogata proteinima, nezasićenim masnim kiselinama i mineralima. U svežem korenu make ima više od 80% vode. Osušen, sprašen koren make sadrži: 8,87-11,6% proteina; 1,09-2,2% lipida; 54,6- 60,0% ugljenih hidrata; 8,23-9,08% vlakana; 4,9-5,0% pepela; a sadržaj energije je 663 kJ/100 g. Sadrži 7 esencijalnih aminokiselina, a njihov sadržaj (342,6-388,6 mg/g proteina) je veći nego u krompiru ili šargarepi. Nezasićene masne kiseline, kao što su linoleinska i oleinska kiselina, čine 52,7-60,3% ukupnih masnih kiselina. Prah korena make je bogat mineralima: Fe 16,6; Mn 0,8; Cu 5,9; Zn 3,8; Na 18,7; K 2050 i Ca 150 mg/100 g suve mase. 

Potencijalno bioaktivne komponente su makaridin, makamidi, makaen, glukozinolati, maka alkaloidi i maka nutrimenti. Tipični markeri za maku su makaen i makamid, polinezasićene masne kiseline i njihovi amidi, koji nisu pronađeni u drugim biljkama. Veruje se da upravo ove aktivne komponente imaju afrodizijsko svojstvo i kod žena i kod muškaraca. Glukozinolati deluju protiv patogena i malignih bolesti, imaju antioksidativni efekat i mogućnost hvatanja slobodnih radikala i odgovorni su za specifičan oštar miris make. Njihov sadržaj u svežoj maki je oko 1%, što je oko 100 puta više nego u kupusu, karfiolu i brokolima. Maka sadrži i značajne količine fitosterola, kao što su ẞ-sitosterol, kampesterol, brasikasterol, stigmasterol i ergosteril. Maka alkaloidi deluju protiv steriliteta. 

Mnogim ispitivanjima je pouzdano dokazano da maka ima povoljne efekte na muški i ženski sterilitet, odnosno poboljšanje plodnosti. Neke kliničke studije su pokazale da maka povoljno deluje na simptome menopauze kod post- menopauzalnih žena. 

Maka ima antiproliferativno svojstvo, preko hvatanja slobodnih radikala i zaštite ćelija u stresnim uslovima. Smatra se da ovaj efekat nastaje zahvaljujući glukozinolatima i njihovim derivatima koji deluju protiv razvoja maligniteta i/ili zbog prisustva alkaloida i sterola koji takođe deluju anti-kancerogeno i citotoksično za neke tipove malignih ćelija. 

Maka deluje protiv stresa i posledica stresa, povećanja nivoa kortikosteroida i svih relevantnih parametara; ublažava sniženje nivoa slobodnih masnih kiselina i glukoze u plazmi koje izaziva stres. 

Zahvaljujući bogatstvu proteina, nezasićenih masnih kiselina i minerala, ima povoljan efekat na vitalnost i otklanjanje zamora.

Dokazana je efikasnost metanolnog ekstrakta Lepidium meyenii protiv virusa gripa A i B, zbog čega se očekuje njegova primena kod respiratornih virusnih infekcija.