Suvi ekstrakt cimeta

Botaničko ime: Cinnamomum zeylanicum, Lauraceae 

Najčešće se koristi: kao hipoglikemijsko sredstvo, povećava osetljivost na insulin

Tradicionalna upotreba: 

Cimet se od davnina koristi kao začin, ali i kao lekovita biljka. U Egiptu se koristio u različite svrhe kao začin, lek, sredstvo za balzamovanje. U drevnim kineskim zapisima, ova biljka se pominje još oko 2700. g. pre n.e. Kao lek za dijabetes, cimet se koristio u Kini, Indiji, Rusiji i Koreji. U Indijskoj tradicionalnoj medicine Ayurveda, pominje se više od 600 različitih receptura sa cimetom. U srednjevekovnoj Evropi, često se koristio kao začin, zajedno sa đumbirom. Ovo se neki od začina koji su doprineli istraživanju i otkriću novih zemalja. 

Istraživanja:

Kao lekoviti deo koristi se osušena unutrašnja kora mladica, oslobođena parenhima koji se nalazi ispod nje, ili spoljašnja pluta (kod C. cassia). Smatra se da je prisustvo cinamaldehida u cimetu odgovorno za većinu bioloških efekata biljke. Upravo ova komponenta je obilato prisutna u obe vrste. Pored nje, nedavno su izolovane i ispitivane i druge komponente biljne lekovitosti. 

Dejstvo: antibakterijsko, fungicidno, karminativno, hipoglikemijsko, povećava osetljivost na insulin, deluje antitumorski, antioksidativno, antiinflamatorno itd. 

Nemačka Komisija E je odobrila cimet za tretman gubitka apetita i dispeptične poremećaje, ko što su blagi grčevi u GIT, nadimanje i gasovi. 

Pored viševekovne (milenijumske) upotrebe kod dijabetesa, intenzivno se ispituje klinička primena cimeta kod dijabetesa, gestacionog dijabetesa, metaboličkog sindroma itd. Dosadašnja ispitivanja su pokazala verovatnu efikasnost u smanjenju post-prandijalne apsorpcije intestinalne glukoze, stimulaciji preuzimanja glukoze u ćelije, stimulaciji metabolizma glukoze i sintezi glikogena, inhibiciji glukoneogeneze, stimulaciji oslobađanja insulina i veće aktivnosti receptora za insulin. Kora cimeta može da smanji stvaranje AGEs (napredni produkti glikacije), koji su uključeni u patogenezu komplikacija dijabetesa. Ovaj antiglikacioni efekat dolazi od nekih fenolnih komponenata, kao što su katehin, epikatehin, procijanidin B2, koji blokiraju reaktivne karbonilne vrste. Takođe, vrše se istraživanja primene cimeta kod sindroma policističnih jajnika i nekih drugih oboljenja. Postoje pozitivni rezultati kliničkog ispitivanja delovanja cimeta na kognitivne, kardiovaskularne funkcije i na smanjenje rizika od kolorektalnog kancera.